Trgovačko zanatlijska škola

Osnovana je odlukom srpske vlade od 30. septembra 1878. godine.

Prema Privremenom uređenju, škola je imala prvi razred, u kome su se učile nauke i veštine potrebne za tehnička i trgovačka preduzeća: srpski jezik - 8 časova nedeljno, zemljopis 3, istorija 2, račun 3, crtanje 3, krasnopis 2, nauka hrišćanska 2, crkveno pevanje 2, i građansko pevanje 2, ukupno 29 časova nedeljno. Dnevna nastava počinjala bi sa srpskim jezikom, a završavala se veštinama.

Na kraju školske godine, juna meseca 1878, održani su javni ispiti. U prisustvu svih nastavnika, đačkih roditelja i građanstva đaci su pokazivali šta su naučili. Ispitivao ih je lično izaslanik Ministarstva prosvete i crkvenih dela za pirotski (niški, vranjski, toplički i užički okrug) Miloš S. Milojević. Rezultati ispita bili su: 3 učenika položila su razred sa odličnim, 3 sa vrlodobrim, 4 sa dobrim uspehom, 1 sa slabim, dok je 1 još aprila bio napustio školu.

Tek 11. oktobra 1879. godine vlada njegovog visočanstva knjaza (navodimo): "Odlučila je da se dosadanja Trgovačko-zanatlijska škola preobrati u dvorazrednu gimnazijsku realku".

ukaztrgzansk

Nedeljno-praznična zanatlijska škola

nedprazskol

 


Zakonom Ministarstva privreda iz 1892. godine ustanovljene su državne zanatske škole sa radionicama. Nastava je bila više praktična nego teorijska sa vežbanjem u radionicama pod upravom majstora. U Pirotu je na osnovu ovog zakona 1898. godine otvorena Nedeljno-praznična zanatlijska škola.

Opšta pravila za uređenje zanatsko-trgovačkih večernjih i nedeljnoprazničnih škola usvojena su 7. marta 1899. godine. Školska godina počinjala je 1. avgusta, i trajala do 24. juna. Predviđeno je da se predavanja drze nedeljom i praznikom sa tri časa pre podne i dva časa po podne, odnosno utornikom i četvrtkom dva časa, i to: zimi od 6-8, a leti od 7-9 časova uveče. Predavanja se nisu držala prvog i drugog dana Božića, Uskrsa i Duhova, zatim u danima državnih svetkovina i za vreme mesnih panadura.

Svi učenici podvrgavali su se na početku svake školske godine lekarskom pregledu. Ukoliko bi učenik bolovao od bolesti koja je opasna za njega ili po druge učenike, nije se primao u školu. Ako bi se takva bolest pojavila u toku godine, đak bi bio otpušten iz škole, stalno, ili privremeno, prema uverenju lekara.


Zanatsko-trgovačka škola

Po završetku Prvog svetskog rata (1918) Zanatsko-trgovačka škola bila je jedina stručna škola u Pirotu koja je pripremala kadar za potrebe zanatstva i trgovine na ovom području.

Ova škola je upisivala samo muškarce po završetku četvororazredne osnovne škole, pa je u narodu često nazivana Muška zanatska škola. Pošto se nastava držala uglavnom uveče, zvali su je i Večernja zanatska škola. Kasnije Škola dobija naziv Stručna produžna škola i sa tim nazivom radiće do početka II svetskog rata 1941. godine i prvih godina posle rata.

Gotovo svake godine upravitelj Škole Milan Živanović, a kasnije i Ljubomir Jocić, predlagali su određene izmene nastavnih planova. Najveća primedba je bila na nedeljni broj časova srpskog jezika, "imajući u vidu nepravilnosti govora u ovom kraju". Umesto jednog časa predlagana su po dva časa u svakom razredu.


uczanskole


Ženska zanatska škola


Rešenjem ministra trgovine i industrije od 26. 4. 1920. godine ukinute su sve privatne ženske radeničke škole. To je učinjeno i u Pirotu. Od tog datuma postoji Ženska zanatska škola.

Prema Pravilniku o dužnosti učenica u Ženskim zanatskim i ženskim stručnim učiteljskim školama, između ostalog:

  • Zabranjena je upotreba sredstava za ulepšavanje lica, kao i nošenje svih nepotrebnih ukrasa.
  • Učenicama je zabranjeno pušenje
  • Učenicama je zabranjeno da se skupljaju u gomile po ulicama i na javnim mestima i da prave nered.
  • Učenicama je zabranjeno zadržavanje na ulicama zimi posle 19, a leti posle 20 časova.
  • Učenicama je zabranjeno bez odobrenja školske vlasti pohoditi: pozorište, bioskopske, cirkuske i druge predstave, svadbe i dnevne zabave sa igrankom, posećivanje svih noćnih zabava sa igrankom, sem u naročitim slučajevima po odobrenju direktora.

Trgovačka škola pirotske trgovačke omladine (1923-1941)

Prve školske 1923/24. godine upisano je 59 učenika; 28 u prvom razredu i 31 učenik u drugom. Na kraju školske godine učenici su pred komisijom polagali godišnje ispite iz svih predmeta. Prvi razred je položilo 24 učenika, drugi 17 i svi su oni stekli uslov za upis u stariji razred.

 

Tehnička škola danas

Današnja Tehnička škola počela je sa radom sa, samo, 2 nastavnika i 12 učenika. Usklađivajući rad sa potrebama pirotske privrede, trgovine i zanatstva, izrasla je u najveću srednju školu na području okruga Pirot, koja je, u nekim periodima, imala i do 37 odeljenja sa oko 1200 učenika. Osnovana krajem 19. veka, nadživela je 20. i ušla u 21. vek kao škola sa najvećim brojem struka i zanimanja. Pri upisu u ovu školu, učenici se mogu opredeliti za tri područja rada: mašinstvo i obrada metala,elektrotehnika i saobraćaj. Sva podrucja rada imaju zanimanja sa trogodišnjim i četvorogodišnjim školovanjem.

Današnja zgrada Tehničke škole sazidana je krajem 60-ih godina prošlog veka. Za rekordno kratko vreme, 10 meseci, na desnoj obali Nišave u Tigrovom naselju, po projektu arhitekte Nadežde Stanojevic - tada profesora škole, izgrađena je izuzetno lepa i funkcionalna zgrada. Izvođač radova bila je Građevinska organizacija Progres iz Pirota, a šef gradilišta, gradj. tehničar Vojislav Denčic.

skola

Školska zgrada ima 5000 metara kvadratnih korisne površine sa opremljenim kabinetima za opšteobrazovne predmete, kao i specijalizovane za stručne predmete. U sklopu zgrade je i opremljena fiskulturna sala, a u dvorištu sportski poligon.

Nastava u novoj zgradi, površine 5000 metara kvadratnih, počela je sa radom 6. februara 1971. godine. Od tada do 1997. godine kroz vrata učionica i specijalno opremljenih radionica prošlo je, i završilo školovanje, 10 947 učenika. Kada se zna taj podatak, nije čudno što u radnim organizacijama pirotskog okruga veliki broj zaposlenih (čak 80%) čine svršeni učenici Tehničke škole.

zelenilo1

 

 


Zakonom Ministarstva privreda iz 1892. godine ustanovljene su državne zanatske škole sa radionicama. Nastava je bila više praktična nego teorijska sa vežbanjem u radionicama pod upravom majstora. U Pirotu je na osnovu ovog zakona 1898. godine otvorena Nedeljno-praznična zanatlijska škola.

Opšta pravila za uređenje zanatsko-trgovačkih večernjih i nedeljnoprazničnih škola usvojena su 7. marta 1899. godine. Školska godina počinjala je 1. avgusta, i trajala do 24. juna. Predviđeno je da se predavanja drze nedeljom i praznikom sa tri časa pre podne i dva časa po podne, odnosno utornikom i četvrtkom dva časa, i to: zimi od 6-8, a leti od 7-9 časova uveče. Predavanja se nisu držala prvog i drugog dana Božića, Uskrsa i Duhova, zatim u danima državnih svetkovina i za vreme mesnih panadura.

Svi učenici podvrgavali su se na početku svake školske godine lekarskom pregledu. Ukoliko bi učenik bolovao od bolesti koja je opasna za njega ili po druge učenike, nije se primao u školu. Ako bi se takva bolest pojavila u toku godine, đak bi bio otpušten iz škole, stalno, ili privremeno, prema uverenju lekara.