Трговачко занатлијска школа

Основана је одлуком српске владе од 30. септембра 1878. године.

Према Привременом уређењу, школа је имала први разред, у коме су се училе науке и вештине потребне за техничка и трговачка предузећа: српски језик – 8 часова недељно, земљопис 3, историја 2, рачун 3, цртање 3, краснопис 2, наука хришћанска 2, црквено певање 2, и грађанско певање 2, укупно 29 часова недељно. Дневна настава почињала би са српским језиком, а завршавала се вештинама.

На крају школске године, јуна месеца 1878, одржани су јавни испити. У присуству свих наставника, ђачких родитеља и грађанства ђаци су показивали шта су научили. Испитивао их је лично изасланик Министарства просвете и црквених дела за пиротски (нишки, врањски, топлички и ужички округ) Милош С. Милојевић. Резултати испита били су: 3 ученика положила су разред са одличним, 3 са врлодобрим, 4 са добрим успехом, 1 са слабим, док је 1 још априла био напустио школу.

Тек 11. октобра 1879. године влада његовог височанства књаза (наводимо): “Одлучила је да се досадања Трговачко-занатлијска школа преобрати у дворазредну гимназијску реалку”.

Недељно-празнична занатлијска школа

Законом Министарства привреда из 1892. године установљене су државне занатске школе са радионицама. Настава је била више практична него теоријска са вежбањем у радионицама под управом мајстора. У Пироту је на основу овог закона 1898. године отворена Недељно-празнична занатлијска школа.

Општа правила за уређење занатско-трговачких вечерњих и недељнопразничних школа усвојена су 7. марта 1899. године. Школска година почињала је 1. августа, и трајала до 24. јуна. Предвиђено је да се предавања дрзе недељом и празником са три часа пре подне и два часа по подне, односно уторником и четвртком два часа, и то: зими од 6-8, а лети од 7-9 часова увече. Предавања се нису држала првог и другог дана Божића, Ускрса и Духова, затим у данима државних светковина и за време месних панадура.

Сви ученици подвргавали су се на почетку сваке школске године лекарском прегледу. Уколико би ученик боловао од болести која је опасна за њега или по друге ученике, није се примао у школу. Ако би се таква болест појавила у току године, ђак би био отпуштен из школе, стално, или привремено, према уверењу лекара.

Занатско-трговачка школа

По завршетку Првог светског рата (1918) Занатско-трговачка школа била је једина стручна школа у Пироту која је припремала кадар за потребе занатства и трговине на овом подручју.

Ова школа је уписивала само мушкарце по завршетку четвороразредне основне школе, па је у народу често називана Мушка занатска школа. Пошто се настава држала углавном увече, звали су је и Вечерња занатска школа. Касније Школа добија назив Стручна продужна школа и са тим називом радиће до почетка ИИ светског рата 1941. године и првих година после рата.

Готово сваке године управитељ Школе Милан Живановић, а касније и Љубомир Јоцић, предлагали су одређене измене наставних планова. Највећа примедба је била на недељни број часова српског језика, “имајући у виду неправилности говора у овом крају”. Уместо једног часа предлагана су по два часа у сваком разреду.

Женска занатска школа

Решењем министра трговине и индустрије од 26. 4. 1920. године укинуте су све приватне женске раденичке школе. То је учињено и у Пироту. Од тог датума постоји Женска занатска школа.

Према Правилнику о дужности ученица у Женским занатским и женским стручним учитељским школама, између осталог:

Забрањена је употреба средстава за улепшавање лица, као и ношење свих непотребних украса.
Ученицама је забрањено пушење
Ученицама је забрањено да се скупљају у гомиле по улицама и на јавним местима и да праве неред.
Ученицама је забрањено задржавање на улицама зими после 19, а лети после 20 часова.
Ученицама је забрањено без одобрења школске власти походити: позориште, биоскопске, циркуске и друге представе, свадбе и дневне забаве са игранком, посећивање свих ноћних забава са игранком, сем у нарочитим случајевима по одобрењу директора.
Трговачка школа пиротске трговачке омладине (1923-1941)

Прве школске 1923/24. године уписано је 59 ученика; 28 у првом разреду и 31 ученик у другом. На крају школске године ученици су пред комисијом полагали годишње испите из свих предмета. Први разред је положило 24 ученика, други 17 и сви су они стекли услов за упис у старији разред.

Техничка школа данас

Данашња Техничка школа почела је са радом са, само, 2 наставника и 12 ученика. Усклађивајући рад са потребама пиротске привреде, трговине и занатства, израсла је у највећу средњу школу на подручју округа Пирот, која је, у неким периодима, имала и до 37 одељења са око 1200 ученика. Основана крајем 19. века, наживела је 20. и ушла у 21. век као школа са највећим бројем струка и занимања. При упису у ову школу, ученици се могу определити за три подручја рада: машинство и обрада метала,електротехника и саобраћај. Сва подручја рада имају занимања са трогодишњим и четворогодишњим школовањем.

Данашња зграда Техничке школе сазидана је крајем 60-их година прошлог века. За рекордно кратко време, 10 месеци, на десној обали Нишаве у Тигровом насељу, по пројекту архитекте Надежде Станојевиц – тада професора школе, изграђена је изузетно лепа и функционална зграда. Извођач радова била је Грађевинска организација Прогрес из Пирота, а шеф градилишта, градј. техничар Војислав Денчиц.

Школска зграда има 5000 метара квадратних корисне површине са опремљеним кабинетима за општеобразовне предмете, као и специјализоване за стручне предмете. У склопу зграде је и опремљена фискултурна сала, а у дворишту спортски полигон.

Настава у новој згради, површине 5000 метара квадратних, почела је са радом 6. фебруара 1971. године. Од тада до 1997. године кроз врата учионица и специјално опремљених радионица прошло је, и завршило школовање, 10 947 ученика. Када се зна тај податак, није чудно што у радним организацијама пиротског округа велики број запослених (чак 80%) чине свршени ученици Техничке школе.