Предмет: ГЕОГРАФИЈА

Циљ предмета:  Циљ наставе географије је стицање нових и продубљених знања и објашњења о савременим друштвено географским појавама,процесима и објектима као и општа и посебна знања о светској привреди и њеним фундаменталним везама са становништвом и природном средином.

Настава географије треба да допринесе стварању реалне и испране слике Србије у светским размерама по свим темама и аспектима друштвене географије.Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика,друштвена географија омогућава разумевање и савладавање друштвено географских специфичности савременог света и допринос развијању ученичких способности за научно посматрање,класификацију,систематизацију,закључивање и уопштавање...из гласника

Полазна основа: Службени гласник РС-Просветни гласник бр.6 11јул 2005 година страна 1-2-3.

 

Препоручена литература:Мирко Грчић 07.06.2006 године. ГЕОГРАФИЈА за први и други разред средњих стручних школа(програм заједничких предмета за први разред стручних школа-за трогодишње и четворогодишње средње стручне школе.

Разред: ПРВИ недељни фонд часова: 2      годишњи фонд часова:74

u

Наставне теме/Фонд часова по темама

 

Садржај по темама

 

Задаци

 

Начин остваривања програма

 

Наставна средства

 

Напомена

1.Увод(2)

 

2.СТАНОВНИШТВО,РЕЛИГИЈА,КУЛТУРА(20)

 

3.НАСЕЉА(8)

 

4.ПОЛИТИЧКЕ И ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА(40)

1.Увод(2)

-Предмет проучавања,подела и значај друштвене географије

-Друствена географија у систему наука

2.СТАНОВНИСТВО,РЕЛИГИЈА, КУЛТУРА (20)

2.1.Демографски развој

-Увод у демографију(предмет проучавања, место и улога у систему наука)

-Извори података о демографским појавама(статистика, апхиви, научне студије и анкете);

-Порекло људске врсте на Земњи;

Екумена и анекумена;

-Јединство људског рода и улога копнених мостова у ширењу човечанства на Земљи;

2.2.Распоред становништва на Земљи

-Број становника, густина насељености и пораст светског становништва;

-Демографска транзиција и пројекције становништва света

-Регионални контрасти у репродукцији становништва света

-Природно кретање становништва и популациона политика

-Структуре становништва

2.3.Културни развој

-Религија и култура, светске религије

-Језик и култура, језици света

2.4.Становништво и друштвено економски развој

-Економске структуре становништва

-Тенденције у регионалном развоју становништва света

-Просторна мобилност становништва као показатељ развијености света(миграције, врсте, смер и фреквенција)

 

 

3. НАСЕЉА (8)

-Положај, типови и функционална класификација насеља

-Урбанизација као светски процес-узроци и последице.

-Конурбација и мегалополиси

-Градска насеља и животна средина(промене у природној средини и друштву)

 

 

4. ПОЛИТИЧКЕ И ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА (40)

4.1.Политичка карта света

-Формирање политичке карте света

-Савремени политичко, географски процеси у свету

4.2.Глобализација и глобални процеси

-Послеиндустријско доба глобално пшовезивање и однос севера и југа

-Глобална међузависност фактора развоја у географском простору

-Глобализација светске привреде и њене последице

4.3.Индустријски развој и животна средина

-Нова научно технолошка револуција интеграција науке, технологије и производње

-Развој информантике-саставни део процеса глобализације

-Индустријска и животна средина, индустријски и технолошки паркови

-Проблем локације и структурне промене у индустрији(уситњавање индустријских погона, концентрација и дисперзија, интеграција, науке и производње, модернизација)

4.4.Светска трговина и регионална тржишта

-Светска трговина и светска тржишта и улога развијених земаља

-Тржиште капитала и развијене земље

4.5.Европска унија

-Осниваље, развој и циљ Европске уније

-Регионални проблеми Европске уније

-Европско уједињење према моделу концентричних кругова

4.6.Остале европске и ваневропске економске и политичке интеграције

-Остале привредне интеграције у Европи и у свету (ЦЕФТА, НАФТА, АСЕАН, АПЕК, ОЕЦД, СТО...)

-Светско тржиште капитала(Светска банка и Међународни монетарни фонд)

-Уједињене нације-структура и међународни значај

4.7.Глобализација и економски микрорегиони света

-Европски макро регион

-Југоисточна и Европа на путу стабилизације и економске консолидације

-Русија и њено суседство(ЗНД)

-Пацифички регион-регион најдинамичнијег развија

-Кина- нова економска сила

-Јужна Азија(Индија)- демографски и економски проблеми

-Африка јужно од Сахаре (Субсахарска Африка)- регион сиромаштва

-Англоамерика- постиндустријско друштво

-Латинска Америка- економски потенцијали и политичке промене

4.8.Мултинационалне компаније

-Мултинационалне компаније: развој, организација производње и локацијски фактори, профит и седиште највећих компанија

-Политички утицај мултинационалних компанија

4.9.Географија светске привреде

-Географија и привреда- међусобни утицај и зависнист

-Фактори производње у тржишној привреди

-Начини мерења и рангирања економског развоја

-Светска привреда и међународна подела рада

-Глобална финансијска тржишта

-Индустријске зоне и индустријске регије(појам, фактори који утичу на развој и размештај)

-Место пољопривреде у просторној организацији привреде и значај агроиндустрије

-Глобализација у домену производње и размене хране и улога ФАО

-Саобраћај и његова улога у просторној организацији привреде

-Туризам  и туристичка кретања у свету и положај Србије

4.10.Србија и савремени процеси у Европи и свету

-Демографски развој Србије и њено место у Европи и свету

-Друштвено економски развој Србије и њено место у Европи и свету.

 

Наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљабају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима. Кроз наставу географије ученици развијају знања и разумевања о:

-основним појмовима, појавама и процесима из области друштвене географије њиховим узајамним односима и интерактивним везама са природним окружењем

-позитивним и негативним утицајима човека на природну средину, на глобалном и локалном нивоу

-различитим облицима људских заједница(породица, локална заједница, град, држава, Европа и свет) и о различитим регионалним целинама у свету

-међународним односима и о глобалној међузависности у савременом свету

-основним чиниоцима који су повезивали и повезују различите друштвене и културне заједнице(производња, трговина, миграције, саобраћај и комуникације, културна размена и различити видови политичких и привредних интеграција)

-природним и друштвеним карактеристикама одређеног простора које су од значаја за упознавање начина живота људи, који га настањују

-порасту, кретањима и територијалном размештају светског становништва

-научним достигнућима и технолошком напретку и њиховом утицају на друштвене промене у свету

-међународним организацијама као оквиру за решавање економскимх, социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету

Кроз наставу гхеографије ученици треба да се оспособе:

-за стицање и примену знања из географије кроз самостално учење и истраживање

-да користе писане, графичке и ликовне изворе информација да их анализирају и примењују у процесу учења и истраживања(текст, слика, дијаграм, графикон, табела, карта, интернет, анкета, статистички подаци, видео и дигитални запис...)

-да процењују вредности података на основу њихове унутрашње и међусобне логичке кохерентности, порекла и корисности(релевантности) за стицање знања и истраживање

-да се сналазе у институцијама које пружају информације(архиви, музеји, библиотеке, статистички заводи...)

-да препознају чиниоце континуитета и промена друштвених и културних појава, и да их објасне на примерима: локална заједница, држава, регион, континент, свет;

-да користе знања за објашњавање основних демографских и привредних појава и процеса у свету и свом окружењу;

-да помоћу графичких метода представе основне појаве и процисе из друштвене географије, да их објашњавају, врше предвиђања и изводе закључке

-да препознају појаве штетне по своје природно и културно окружење и да активно учествују у њиховој заштити, обнови и унапређивању

-да процењују културно и опште друштвено богатство света и наше земље

-да уочавају узрочно-последичне везе и односе између друштвених и културних појава и процеса у времену и простору.

Наставна географија доприноси развијању ставова и вредности о:

-географској средини, њеним елементима, њиховој међусобној условљености и променљивости у простору и времену

-једнаким правима људи без обзира на расну, националну, верску и другу припадност

-поштовању историје, традиције, језика, културе и уметности свог и других народа у ужем и ширем окружењу(етничке заједнице, Европа, свет...)

-економској и тржишној оријентацији

-значају рада и развијању односа, поштовања према различитим занимањима

-међусобном уважавању, сарадњи, солидарности и толеранцији између припадника различитих социјалних, етничких и културних група и о активном доприносу дружтвеној кохезији

-појавама и облицима дискриминације и нетрпељивости у свом ужем и ширем окруђењу и начинима њиховог превазилажења и решавања

-последицама међуетничких и међуверских сукоба и о важности споразумног и ненасилног решавања конфликта у односима међу појединцима, групама, народима, заједницама, државама

-припадности свом народу као делу интегралног света и заједничком животу људи и народа на равноправним основама.

 

Наставни програм за предмет географија у средњем стручном образовању Србије измењен је у потпуности. Наставни програм друштвене географије тематски је концепиран и у складу је са савременом улогом географије у средњем стручном образовању. Годишњи фонд часова није промењен. Наставницима се препоручује оријентациони број часова по наставним темама и наставни садржаји које би требало обрадити. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз самостално планирање и одређивање типова часова, као и избора наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала.  У конципирању наставних садржаја наставник треба водити рачуна о:

-општим циљевима и задацима средњег стручног образовања

-образованим, васпитним и функционалним задацима савремене наставе географије, уважавајући систем географије као научне дисциплине, њене принципе и њену филозофску основу

-постизању боље равнотеже између узрастних способности ученика, њихових потреба и интересовања

-условима у којима се реализује наставни предмет

-расположивим наставним средствима.

Увођење ученика у наставне садржаје друштвене географије почиље са дефинисаљем предмета проучавања, поделом и значајем друштвене географије, као и њеним местом у систему наука.

Садржаји из географије становништва осмишљени су тако да се њиховом обрадом укаже на најважније демогеографске проблеме савременог света. Тежиште обраде треба да буде на основним карактеристикама демографског развоја и мерама које се предузимају у циљу превазилажења постојећих разлика у појединим регијама света. Значајно место припада статистичким подацима који се рангирају, издвајају, графички представљају и анализирају али се не траже од ученика бројчани подаци. У географији насеља потребно је нагласити: утицај фактора природне средине на постанак распрострањеност изглед насеља, функционалну поделу, урбанизацију њене перспективе, трендове и факторе раста градова, као и разлику између руралних и урбаних насеља. Садржај теме-политичке и економске географије прилагођавају се развојним способностима ученика, потребама њиховог ужег стручног образовања и њиховим интересовањима. Процеси интеграције и глобализације карактеришу савремено доба. Процеси у Европи- ЕВРОПСКА УНИЈА, местом и улогом наше земље у овим процесима. Објаснити улогу светске банке ММФ и Уједињених нација.

Привредне карактеристике треба изучавати уз уважавање географских законитости и указати на проблеме и фазе развоја привреде у свету и у Србији. Упознати ученике са размештајем највећих мултинационалних компанија, индустријских зона, технолошких паркова и индустријских регија. Нагласити факторе који су довели до њиховог развоја и њихов политички и економски утицај на мање развијени део света. Код пољопривреде наглашава се проблем исхране светског становништва-потреба за храном и водом.

Треба указати на саобраћај и туризам као делатности терцијарног сектора и њихове интерактивне односе са примарним и секундарним делатностима. Указује се на најекономичније видове саобраћаја и најфреквентније саобраћајнице који имају велики значај за повезивање и међународну размену у свету као целини и у Србији. Туризам треба обрадити што је могуће занимљивије за ученике-најразвијеније туристичке регије у свету и у Србији.

 

МЕСТО РЕАЛИЗАЦИЈЕ:

Кабинет 16.

МЕСТО РАДА:

ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА УЧЕНИКА И ОЦЕЊИВАЊЕ:

-Кроз ове садржаје наставник може да сагледа обим и квалитет самосталног рада сваког појединца, тако што ће ученици урадити кратке презентације, при чему ће користити стечена знања и умења постављена задацима наставе географије.

Географска карта

-представља значајно средство комуникације у свим сферама друштвеног живота.Картографска писменост је потреба савременог човека и због тога карта мора да буде присутна у образовно-васпитно раду наставника географије на свим типовима часова.

Аудио-визуелна(диафилм са текстом,музиком и звуцима,филмови,настава уз помоћ рачунара,видео пројектори)

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

-историја

-биологија

-социологија

-информатика